GLUKOZAMIN+KOLAGEN+HIJALURON

• Održava optimalnu funkciju hrskavice i zglobova

• Podstiče fleksibilnost i elastičnost zglobova

• Omogućava čvršće prijanjanje kostiju i zglobova

• Smanjuje rizik od nastanka osteoporoze i osteoartritisa

• Poboljšava elastičnost kože

• Jača kosu, nokte i desni

• Normalizuje funkciju krvnih sudova

• doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa,
  

GLUKOZAMIN

Glukozamin (glukozamin-sulfat, glukozamin-hidrohlorid, N-acetil-glukozamin) je amino-monosaharid (dva-amino-dezoksiglukoza). Aminošečeri su široko rasprostranjeni u prirodi, a glukozamin se najčešće nalazi u okviru složenih polisaharida (hitin, mukopolisaharidi vezivnog i nervnog tkiva). Komercijalni glukozamin se na tržištu najčešće nalazi u obliku hidrohlorida i sulfata. Dobija iz hitina, koji je prirodni polimer ljušture morskih rakova, kraba, jastoga i drugih ljuskara. Glukozamin ulazi u sastav većine humanih tkiva i to kao dio složenih mukopolisaharida glikoproteina i proteoglikana, lpke se nalaze u hijaluronskoj kiselini, keratosulfatu. Glukozamin je komponenta vezivnog tkiva, a ukazuje na to da glukozamin djeluje ostoprotektivno, jer ima povoljne efekte na očuvanje i održavanje optimalne funkcije hrskavice i zglobova. Glukozamin-sulfat stimuliše ugradnju sumpora u fleksibilnost zglobova i omogućava čvršće prijanjanje kostiju zglobova. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije. Glukozamin se u medicinske svrhe najčešće upotrebljava kod osteoartritisa, degenerativnih bolesti zglobova, artritisa koljena, lakata, ramena ili kuka i kod oboljenja temporomandibularnog (viličnog) zgloba. Nema podataka o dnevno potrebnoj količini glukozamina, niti o eventualnoj posljedici njegovog deficita. Uobičajene doze suplementacije su od 500,0 do 1.000,00 mg u jednoj dozi, dok su terapijske doze znatno više i idu oko 1.500,00 mg dnevno i uzima se više puta dnevno. Koristi se i u kremama i gelovima, gdje se odvija resopcija glukozamina kroz kožu, sa tim da je učinak dosta manji. 

KOLAGEN

Kolagen je strukturni i najzastupljeniji protein koji ulazi u sastav preko 25% svih proteina organizma sisara, preko 30% proteina čovjeka i preko 70% ljudske kože. On je osnovni sastojak vlakana vezivnog tkiva i čini 70% vezivnog i kožnog tkiva, kao i tkiva kostiju i zuba. Čini također sastavni dio zidova krvnih sudova, rožnjače, korijena dlake. Kolegena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa, za koje se vezuje druge strukture (elastin, proteoglikani), ali ovih vlakana ima unutar nekih ćelija. Kolagen je neophodan u formiranju hrskavice, tetiva, ligamenatam, kostiju, zuba, omogućuje zategnutost kože i krvnih sudova. Starenjem i intenzivnom fizičkom aktivnošću organizam gubi kolagen. Ovo ima posljedicu smanjenje debljine, gustine, otpornosti i gipkosti tkiva koja sadrže kolagen, što posljedično dovodi do artroze, osteoporoze, povreda mišića, kostiju, zglobova i starenje kože. Gubitak endogenog kolagena se može nadoknaditi unosom egzogenog kolagena. Dijatarni izvori kolagena su namirnice bogate bjelančevinama. Različita hrana sadrži i različite tipove kolagena. Kravlji ili goveđi kolagen dolazi iz kože, kostiju i mišića krava, a čine ga uglavnom tip I i tip II. Tip I je najzastupljeniji u našem organizmu. Ova dva tipa kolagena pozitivno utiču na proizvodnju keratina i izgradnju mišića. Pileći kolagen je većinom tip II kolagena. On je koristan za izgradnju hrskavičavog tkiva, a to ga čini posebno dobrim za zdravlje zglobova. Riblji kolagen je većinom tip I. Obzirom na to da ovaj kolagen nalazimo u cijelom tijelu, kao takav je jedan od najvažnijih, jer utiče na zglobove, kožu, vitalne organe, krvne sudove, varenje i kosti. Kolagen iz jaja je također tip I. Preporučuje se za jačanje i regeneraciju kostiju, mišića, zglobova, tetiva i ligamenata, za povećanje elastičnosti krvnih sudova, brže zarastanje rana i za zdravlje kože, kose i noktiju.

HONDROITIN (hondroitin-sulfat)

Hodroitin je složeni polisaharid iz grupe glukozominoglikana (GAG). Nalazi se u hrskavicama životinja i riba. Sintetiše se u organizmu u hondrocitima dugih kostiju. U tijelu je vezan za proteine u obliku proteoglikana. Hondroitin doprinosi očuvanju hrskavice tako što apsorbuje vodu u nove hrskavice. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije. Većina istraživanja o upotrebi hondroitina sa konvencionalnim analgeticima i antireumaticima su pokazala da dolazi do značajnog smanjenja bola i poboljšanja funkcionalnosti kod osteoartritisa. Kotisti se u terapiji osteoartritisa, kod povreda zglobova i kod degenerativnih oštećenja zglobova. Hondroitin utiče na smanjenje bola kod osteoartritisa i usporava proces bolesti. Često se uzima u kombinaciji sa glukozaminom, hijaluronskom kiselinom. U dodacima ishrane hondroitin-sulfat je obično prirodnog porijekla, izolovan iz životinjske hrskavice ili iz hrskavice ajkule. Zajedno sa glukozaminom se koristi u cilju prevencije i tretmana osteoartritisa, jer je deficit hondroitin-sulfatu hrskavici povezan sa pojavom osteoartritisa. Prisustvo sulfatnih grupa omogućava rezistenciju hrskavice na pritisak. Hondroitin-sulfat između ostalog stupa i u interakciju sa proteinima, čime reguliše brojne ćelijske aktivnosti. 

VITAMIN C (L-askorbinska kiselina) 

Vitamin C je najvažniji hidrosolubilni vitamin, antioksidans i snažan redukujući agens. Spada u mikronutrijente koji se ne mogu sintetisati u ljudskom organizmu, već se unose regularnim putem ishrane. Neophodan je za ljudsko zdravlje, kao i za sintezu kolagena i drugih komponenata vezivnog tkiva. Također neophodan je za normalnu funkciju desni, zuba, hrskavice, kostiju, kože i krvnih sudova. Spada u antioksidanse i samim tim štiti ćelije od oksidativnog oštećenja. Djeluje imunoprotektivno i moduliše sintezu eikozanoida. Doprinosi održavanju normalne funkcije imunog sistema u toku, i nakon vježbanja i intenzivne fizičke aktivnosti. Također učestvuje u energetskom metabolizmu organizma. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema i održanje normalnih psihičkih funkcija čovjeka. Vitamin C povećava apsorpciju željeza u organizmu i smanjuje umor i iscrpljenost. Deficit Vitamina C se javlja kao posljedica nedovoljnog unošenja usljed lošeg načina ishrane. Blagi deficit Vitamina C se javlja usljed uzimanja nekih lijekova, stresa, intenzivnih aktivnosti, kod pušaća. Vitamin C doprinosi formiranju kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova, zuba, kao i zaštitu ćelija od oksidativnog stresa. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema za vrijeme i nakon intenzivne fizičke aktivnosti. Preporučena doza Vitamina C za odrasle osobe je 100,00mg, a maksimalna dozvoljena dnevna doza je 500,00mg. 

HIJALURONSKA KISELINA

Hijaluronska kiselina je zajedno sa hondroitin-sulfatom i glukozamin-sulfatom sastavna komponenta složenih mukopolisaharida, glikoproteina i proteoglikana. Svi oni ulaze u sastav gangliozida u nervnom tkivu, sinovijalne tečnosti, mukusa i heparina jetre. Najveće količine se u humanom organizmu nalaze u ekstraćelijskom matriksu mekog vezivnog tkiva. Hijaluronska kiselina je po strukturi linearni polisaharid koje se sastoji iz N-acetil-glukozamina i glukuronske kiseline. Hijaluronska kiselina je glavni sastojak sinovijalne tečnosti koja se nalazi u zglobovima. Neophodan je za podmazivanje zglobne hrskavice. Starenjem organizma proizvodnja hijaluronske kiseline se posteno smanjuje. Smanjenje hijaluronske kiseline dovodi do smanjenja viskoznosti i sve većeg razređenja sinovijalne tečnosti, zbog čega zglobovi postaju bolni i teško pokretljivi. Slično je i kod osteoartritisa, kada hrskavica i druge zglobne strukture počinju  da propadaju. Upalni proces u zglobovima dovodi do smanjene proizvodnje hijaluronske kiseline, što za posljedicu ima smanjeno podmazivanje zglobova. Zato se u medicini hijaluronska kiselina i njeni derivati koriste u stanjima sa oštećenjem sinovijalne tečnosti, kao što su artitis i osteoartritis, potom u oftamološkim, otološkim, hirurškim i kozmetičkim operacijama.