Glukozamin+Kolagen+Hijaluron 60 Kapsula

GLUKOZAMIN+KOLAGEN+HIJALURON

• Održava optimalnu funkciju hrskavice i zglobova
• Podstiče fleksibilnost i elastičnost zglobova
• Omogućava čvršće prijanjanje kostiju i zglobova
• Smanjuje rizik od nastanka osteoporoze i osteoartritisa
• Poboljšava elastičnost kože
• Jačá kosu, nokte i desni
• Normalizuje funkciju krvnih sudova
• doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa,

GLUKOZAMIN

Glukozamin (glukozamin-sulfat, glukozamin-hidrohlorid, N-acetil-glukozamin) je amino-monosaharid (dva-amino-dezoksiglukoza). Aminošećeri su široko rasprostranjeni u prirodi, a glukozamin se najčešće nalazi u okviru složenih polisaharida (hitin, mukopolisaharidi vezivnog i nervnog tkiva). Komercijalni glukozamin se na tržištu najčešće nalazi u obliku hidrohlorida i sulfata. Dobija iz hitina, koji je prirodni polimer ljušture morskih rakova, kraba, jastoga i drugih ljuskara. Glukozamin ulazi u sastav većine humanih tkiva i to kao dio složenih mukopolisaharida glikoproteina i proteoglikana, lpke se nalaze u hijaluronskoj kiselini, keratosulfatu. Glukozamin je komponenta vezivnog tkiva, a ukazuje na to da glukozamin djeluje ostoprotektivno, jer ima povoljne efekte na očuvanje i održavanje optimalne funkcije hrskavice i zglobova. Glukozamin-sulfat stimulišé ugradnju sumpora u fleksibilnost zglobova i omogućava čvršće prijanjanje kostiju zglobova. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije. Glukozamin se u medicinske svrhe najčešće upotrebljava kod osteoartritisa, degenerativnih bolesti zglobova, artritisa koljena, lakata, ramena ili kuka i kod oboljenja temporomandibularnog (vilične) zgloba. Nema podataka o dnevno potrebnoj količini glukozamina, niti o eventualnoj posljedici njegovog deficita. Uobičajene doze suplementacije su od 500,0 do 1.000,00 mg u jednoj dozi, dok su terapijske doze znatno više i idu oko 1.500,00 mg dnevno i uzima se više puta dnevno. Koristi se i u kremama i gelovima, gdje se odvija resopcija glukozamina kroz kožu, sa tim da je učinak dosta manji.

KOLAGEN

Kolagen je strukturni i najzastupljeniji protein koji ulazi u sastav preko 25% svih proteina organizma sisara, preko 30% proteina čovjeka i preko 70% ljudske kože. On je osnovni sastojak vlakana vezivnog tkiva i čini 70% vezivnog i kožnog tkiva, kao i tkiva kostiju i zuba. Čini također sastavni dio zidova krvnih sudova, rog­njače, korijena dlake. Kolegena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa, za koje se vezuje druge strukture (elastin, proteoglikani), ali ovih vlakana ima unutar nekih ćelija. Kolagen je neophodan u formiranju hrskavice, tetiva, ligamenatam, kostiju, zuba, omogućiuje zategnutost kože i krvnih sudova. Starenjem i intenzivnom fizičkom aktivnostću organizam gubi kolagen. Ovo ima posljedicu smanjenje debljine, gustine, otpornosti i gipkosti tkiva koja sadrže kolagen, što posljedično dovodi do artroze, osteoporoze, povreda mišića, kostiju, zglobova i starenje kože. Gubitak endogenog kolagena se može nadoknaditi unosom egzogenog kolagena. Dijatarni izvori kolagena su namirnice bogate bjelan­čevinama. Razlčita hrana sadrži i razlčite tipove kolagena. Kravlj ili goveći kolagen dolazi iz kože, kostiju i mišića krava, a čine ga uglavnom tip I i tip II. Tip I je najzastupljeniji u našem organizmu. Ova dva tipa kolagena pozitivno utiču na proizvodnju keratina i izgradnju mišića. Pilećí kolagen je većinom tip II kolagena. On je koristan za izgradnju hrskavičavog tkiva, a to ga čini posebno dobrim za zdravlje zglobova. Riblji kolagen je većinom tip I. Obzirom na to da ovaj kolagen nalazimo u cijelom tijelu, kao takav je jedan od najvažnijih, jer utiče na zglobove, kožu, vitalne organe, krvne sudove, varenje i kosti. Kolagen iz jaja je također tip I. Preporučuje se za jačanje i regeneraciju kostiju, mišića, zglobova, tetiva i ligamenata, za povećanje elastičnosti krvnih sudova, brže zarastanje rana i za zdravlje kože, kose i noktiju.

HONDROITIN (hondroitin-sulfat)

Hodroitin je složeni polisaharid iz grupe glukozominoglikana (GAG). Nalazi se u hrskavicama životinja i riba. Sintetišé se u organizmu u hondrocitima dugih kostiju. U tijelu je vezan za proteine u obliku proteoglikana. Hondroitin doprinosi očuvanju hrskavice tako što apsorbuje vodu u nove hrskavice. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije. Većina istraživanja o upotrebi hondroitina sa konvencionalnim analgeticima i antireumaticima su pokazala da dolazi do značajnog smanjenja bola i poboljšanja funkcionalnosti kod osteoartritisa. Kotisti se u terapiji osteoartritisa, kod povreda zglobova i kod degenerativnih oštećenja zglobova. Hondroitin utiče na smanjenje bola kod osteoartritisa i usporava proces bolesti. Često se uzima u kombinaciji sa glukozaminom, hijaluronskom kiselinom. U dodacima ishrani hondroitin-sulfat je obično prirodnog porijekla, izolovan iz životinjske hrskavice ili iz hrskavice ajkule. Zajedno sa glukozaminom se koristi u cilju prevencije i tretmana osteoartritisa, jer je deficit hondroitin-sulfatu hrskavici povezan sa pojavom osteoartritisa. Prisustvo sulfatnih grupa omogućava rezistenciju hrskavice na pritisak. Hondroitin-sulfat između ostalog stupa i u interakciju sa proteinima, čime reguliše brojne ćelijske aktivnosti.

VITAMIN C (L-askorbinska kiselina)

Vitamin C je najvažniji hidrosolubilni vitamin, antioksidans i snažan redukujući agens. Spada u mikronutrijente koji se ne mogu sintetisati u ljudskom organizmu, već se unose regularnim putem ishrane. Neophodan je za ljudsko zdravlje, kao i za sintezu kolagena i drugih komponenata vezivnog tkiva. Također neophodan je za normalnu funkciju desni, zuba, hrskavice, kostiju, kože i krvnih sudova. Spada u antioksidanse i samim tim štiti ćelije od oksidativnog oštećenja. Djeluje imunoprotektivno i moduliše sintezu eikozanoida. Doprinosi održavanju normalne funkcije imunog sistema u toku, i nakon vježbanja i intenzivne fizičke aktivnosti. Također učestvuje u energetskom metabolizmu organizma. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema i održanje normalnih psihičkih funkcija čovjeka. Vitamin C povećava apsorpciju željeza u organizmu i smanjuje umor i iscrpljenost. Deficit Vitamina C se javlja kao posljedica nedovoljnog unošenja usljed loše načina ishrane. Blagi deficit Vitamina C se javlja usljed uzimanja nekih lijekova, stresa, intenzivnih aktivnosti, kod pušača. Vitamin C doprinosi formiranju kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova, zuba, kao i zaštitu ćelija od oksidativnog stresa. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema za vrijeme i nakon intenzivne fizičke aktivnosti. Preporučena doza Vitamina C za odrasle osobe je 100,00mg, a maksimalna dozvoljena dnevna doza je 500,00mg.

HIJALURONSKA KISELINA

Hijaluronska kiselina je zajedno sa hondroitin-sulfatom i glukozamin-sulfatom sastavna komponenta složenih mukopolisaharida, glikoproteina i proteoglikana. Svi oni ulaze u sastav gangliozida u nervnom tkivu, sinovijalne tečnosti, mukusa i heparina jetre. Najveće količine se u humanom organizmu nalaze u ekstra­ćelijskom matriksu mekog vezivnog tkiva. Hijaluronska kiselina je po strukturi linearni polisaharid koje se sastoji iz N-acetil-glukozamina i glukuronske kiseline. Hijaluronska kiselina je glavni sastojak sinovijalne tečnosti koja se nalazi u zglobovima. Neophodan je za podmazivanje zglobne hrskavice. Starenjem organizma proizvodnja hijaluronske kiseline se posteno smanjuje. Smanjenje hijaluronske kiseline dovodi do smanjenja viskoznosti i sve većeg razređenja sinovijalne tečnosti, zbog čega zglobovi postaju bolni i teško pokretljivi. Slično je i kod osteoartritisa, kada hrskavica i druge zglobne strukture počinju da propadaju. Upalni proces u zglobovima dovodi do smanjene proizvodnje hijaluronske kiseline, što za posljedicu ima smanjeno podmazivanje zglobova. Zato se u medicini hijaluronska kiselina i njeni derivati koriste u stanjima sa oštećenjem sinovijalne tečnosti, kao što su artitis i osteoartritis, potom u oftamološkim, otološkim, hirurrškim i kozmetičkim operacijama.